MULTI SERVISOVA Škola za simultano
i konsekutivno prevođenje osnovana je 1995. godine,
sa ciljem da pomogne mladim prevodiocima da premoste
praznine u formalnom obrazovnom sistemu i da stvori
prevodilačku mrežu koja će se širiti i razvijati i
u okviru koje će prevodioci sarađivati sa ciljem da
uspostave i očuvaju međunarodno prihvaćene profesionalne
standarde i da se suprostavljaju trendu marginalizacije
intelektualnih usluga.
1995.
godine, MULTI SERVIS je okupio ekipu sastavljenu od nekoliko
najviđenijih prevodilaca srednje i mlađe generacije i sa
njima pokrenuo prvu Školu konsekutivnog i simultanog prevođenja
u tadašnjoj Jugoslaviji. Reč je o nekadašnjim, ali i aktuelnim
službenicima Prevodilačke službe Savezne Vlade, na čelu
sa nekadašnjim načelnikom te službe, G.Vladimirom Pavlovićem.
Te ljude je povezivalo bogato zajedničko iskustvo u usmenom
prevođenju na najvišem državnom nivou, ali i nešto još
značajnije: većina njih su bili stažisti u najvećoj prevodilačkoj
službi na svetu: u Prevodilačkoj službi Komisije Evropskih
Zajednica u Briselu, gde su osposobljeni za obavljanje
tog napornog i plemenitog posla na isti način kao i njihove
kolege u Evropskoj Uniji. Zato su upravo ti ljudi, u vreme
potpune izolacije SR Jugoslavije bili angažovani, u ličnom
svojstvu, kao prevodioci na Konferenciji o bivšoj Jugoslaviji
u Londonu, Briselu, Ženevi.
Škola MULTILINGUA
je već obrazovala petnaest generacija usmenih prevodilaca
sa vrlo zadovoljavajućim uspehom. Za sve segmente profesije
usmenog prevodioca (konsekutivno prevođenje, simultano prevođenje
sa stranog jezika i na strani jezik, pismeno prevođenje sa
stranog jezika i na strani jezik) u proseku je osposobljeno
oko 40% polaznika, a za pojedine segmente i njihove kombinacije
(konsekutivno + simultano sa stranog jezika na maternji,
konsekutivno + simultano na strani jezik, pismeno sa stranog
jezika + konsekutivno, itd), osposobljeno je u proseku 90% svih
polaznika.
Danas u školi usmenog prevođenja
svoje znanje i iskustvo polaznicima prenose i neki od naših
bivših polaznika. Zahvaljujuci svom talentu, stručnom znanju
i vec stecenom iskustvu naši najbolji polaznici polako preuzimaju
instruktorska mesta od svojih starijih kolega.
Bavljenje
konsekutivnim i simultanim prevođenjem zahteva neke kvalitete
koji se ne mogu steći, sa kojima se dolazi na svet. Reč
je o istančanoj inteligenciji, sposobnosti koncentracije
i velikoj memoriji. Neophodna je sposobnost munjevitog
povezivanja pojmova, maštovitih asocijacija, pravilnog
reagovanja na neočekivane situacije.
Inteligencija
je prevodiocu potrebna kao neophodan alat za permanentno
učenje. Usmeni prevodilac doživotno uči, dopunjava i aktuelizuje
postojeća znanja iz najrazličitijih oblasti. On mora znati
da odvaja bitno od nebitnog, da, učeći, ne opterećuje svoju
memoriju nekorisnim sadržajima. U očima stručnjaka za pojedinačne
oblasti, prevodilačka znanja su površna, ”kozerska”, ali
su vrlo široka i interaktivna.
Memorija
usmenog prevodioca, očigledno, mora biti vrlo velika, ali
i dobro organizovana. Ona se nadograđuje maštovitošću
i sposobnošću brzog povezivanja ideja.
Sposobnost
koncentracije iskusnih prevodilaca je za laike zapanjujuća.
Konsekutivni prevodilac mora biti u stanju da, uz pomoć
vrlo sumarnih beležaka, reprodukuje na maternjem ili stranom
jeziku, portpuno ravnopravno, do trideset minuta govora.
Pritom taj govor može biti (najčešće i jeste) konfuzan,
agramatičan, ili pak prepun usko stručnih termina. Poređenja
radi, da bi mogao korektno da reprodukuje polusatni monolog
(oko sedam stranica teksta!) glumcu je potrebno tri do
šest sati intenzivnog učenja teksta. A konsekutivni prevodilac
je dužan da istu količinu teksta reprodukuje odmah, skoro
sa jednakom preciznošću kao glumac!
|
